Razmatranje opcija

Суочавамо се са дугогодишњим изигравањем закона када је реч о припреми одлуке у буџету. Годинама смо жртве неодговорних гарнитура на власти, али и корумпиране администрације. Иако је Законом о локалној самоуправи и Статутом Града проколамовано право грађана да учествују у доношењу одлука, да учествују у расправама, да буду чланови радних тела, да буду редовно обавештавани, те забележбе су остале мртво слово на папиру. У извештају „Како се троши зелени динар?“ забележено да скоро сваке године надлежни органи касне у извршавању буџетског календара, што у великој мери онемогућава одржавање јавних расправа на ваљан начин. Извештај бележи и јавне расправе које су про форма спроведене, где нема предлога и коментара грађана, или се коментари и предлози уопште не прихватају, нити се одлуке о томе не образлажу.

Са друге стране, управљање јавним буџетом, планирање и реализација су подвргнути, уместо транспаретном и учинковитом систему, потпуној стихији, арбитрерности, непрофесионалности, чак злоупотребама. Када је реч о програму заштите животне средине у поменутом извештају су забележене такве слабости које чине упраљање финансијама у Ваљеву неодрживим. Помињемо само неке, опада наплата еколошке таксе, приход од еколошке таксе и буџетски фонд за заштиту животне средине се слабо троши и то ненаменски. Не постоји транспарентан процес планирања и извештавања о реализацији, нису упостављени прихватљиви показатељи, нема успостављене одговорности за реализацију и слично.

Када је реч о јавним финансијским средствима која би требало да допринесу смањењу загађења ваздуха у Ваљеву, ствари су такође врло проблематичне и неизвесне. Иако су одборници усвојили План квалитета ваздуха још 2016. године, до данас локалне власти нису извештавале о томе како напредује реализација и колико се новца троши за те намене. Из завршних извештаја буџета може се закључити да се финансира само мера која се односи на мониторинг квалитета ваздуха, али не без потешкоћа и проблема (не мере се сви полутанти прописани законом, нема обавештавања у реалном времену, итд). Нема посебних извештаја о томе да ли је и колико повећан број прикључака грађана и правних лица на систем даљинског грејања, као ни података колико у ствари у Ваљеву има извора загађења ваздуха (великих, малих, домаћинства, привреда, итд).

Имајући све у виду, поставља се питање да ли уопште има смисла грађанска акција усмерена на учествовање у јавној расправи о буџету која је сасвим очекивано овако организована, на брзину? Да ли се вреди ангажовати и улагати енергију у подухват који очигледно неће допринети промени, отворености локалне власти за предлоге грађанки и грађана?

Вреди се ангажовати јер се ради о ванредној ситуацији! Ситуација је таква да су нам буквално отета јавна добра. Људи који данас управљају јавним добрима су узурпатори који наш новац користе за потребе богаћења малобројних група блиских властима. Како би се другачије могли назвати они који, знајући да је Ваљево најзагађенији град у Србији и Европи, одбијају да предузму било шта озбиљно да се смањи тровање грађана и спасу људски животи. У нацрту Одлуке о буџету за 2022. годину који је јуче објављен планирано је укупно 90 милиона за програм Заштита животне средине. Од тога је читавих 60 милиона планирано, не за заштиту животне средине, већ за стварање услова за пословање у Индустријској зони, изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода. Тако по ко зна који пут локална власт послује као Супер-хик, отимајући од грађана да би дала богатима, инвеститорима, загађивачима који би својим средствима требало да финанирају пречишћавање свог отпада и фекалија. У овом нацрту суперхиковски је терет заштите животне средине са загађивача пребачен на све грађане, јер се 8,5 милиона планира за уклањање грађевинског шута из Ваљева, пре свега са Дивчибара. У ову суму за заштиту животне средине ушао је и износ од 7,1 милиона за изградњу регионалног Скадра на Бојани, регионалне депоније. Ту су и 5 милиона за изградњу еко-паркића?!!! Милион ипо иде Еколошком друштву Градац, а за нова планирања без резултата читавих 1,6 милиона динара. На послетку, за мониторинг животне средине (вода, ваздух, земља) опредељено је 5 милиона динара. И као украс, читав милион за еколошке пројекте, едукацију и подизање еколошке свести. Ако се не укључимо, ако не захтевамо, ако не тражимо, ако не притискамо, ствари ће бити још горе и још теже. Загађење ваздуха и околине ће бити још већих размера. Са још више страдања и жртава. Ако одустанемо од својих права, пре свега од права на здраву животну средину и права на одлучивање, други нам то добро неће сачувати. Поготово то неће оваква власт и оваква администрација, ненавикла на јавност, контролу и поштовање закона. Одметници од народа који седе у здању на Градском тргу су нам бацили рукавицу у лице. Време је да им одговоримо како су заслужили!

Vladimir Pantić

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian