Поводом јавне расправе о Нацрту Програма за заштиту квалитета ваздуха у Републици Србији за период 2022-2030

Израда овог документа страховито касни, што је произвело тешке последице по здравље људи у Србији и у Ваљеву. Ради се о десетинама хиљада  прерано изгубљених живота због утицаја загађеног ваздуха на здравље и милиони изгубљених година живота. Овај документ би морао да да одговор на питање зашто Република Србија, иако је била обавезна, није развила и применила овакав документ? Кашњење у изради овог стратешког документа не сме бити разлог да озбиљно бављење проблемом загађења ваздуха буде сада на на почетном ниову, као да је проблем настао кад и документ.

Република Србија од 2010. имплементира Програм заштите животне средине у коме су одређени краткорочни, средњорочни и дугорочни циљеви у области заштит ваздуха. Овде није приложен извештај о успешности реализације циљева овог Програма. Закон о планском систему Републике Србије прописује да се приликом припрема докумената одређене политике мора спровести поступак евалуације и процене ефеката претходно реализованих мера. Зашто није спроведена евалуација?

Потребно је таксативно набројати мере које су донесене на нивоу надлежости  Републике (као што је измена техн. процеса у топионици Бор) као и локалним самоуправама (шта је мера предвиђала, који је њен рок важења, ефекат и евалуација односно потврда (не)успешност) у вези са активностима на нивоу Републике у овој области. Потребно је такође набројати резултате или одговорност нечињења три радне групе  група (чланова) које су од 2018. биле формиране. Исти закон предвиђа и обавезно и активно учествовање јавности, транспарентан рад радних група и довољно могућности да заинтересована јавност искаже своје мишљење. Зашто је одређен сувише кратак рок за консултације? Зашто нису наведени актери, појединци и организације које учествују у припреми овог документа?

У документу је наведено да је припремљен од спољашњих консултаната који нису држављани Републике Србије. Да ли у нашој земљи постоје људи, институције и организације који су компетенти за ову политику? Да ли они могу бити укључени? Очекујемо да буде објављен и списак свих чланова радне групе на почетку израде овог плана,  као и објашење који су од њих елиминисани са списка, којим разлогом и којим решењем?

Ваљево је 2016. године увојило План квалитета ваздуха. Тај план није дао резултате, ваздух у Ваљеву је и даље 3. категорије. Документ има многе недостатке (неажурни, непотпуни подаци, акциони план без јасних циљева, индикатора, итд). Упркос томе, Министарство животне средине је дало сагласност на тај документ. Шта је разлог томе? Последице су нам врло добро познате. Да ли Министарство заштите животне средине прати успешност реализације одобрених планова квалитета ваздуха у локалним самоуправа и да ли ће бити разматрана евентуална одговорност за неспровођење плана или одговорност ако је одобрен неефикасан план?

Добро је што нацрт Програма заштите квалитета Ваздуха у Републици Србији препознаје Ваљево, место са популацијом која је изложена загађењу ваздуха. Добро је што су акционом плану алоцирана средстава за мере које би допринеле смањењу загађења у Ваљеву. Али није добро што су предугачки рокови, 2024, 2030. Потребно је спровести хитне и снажне мере да се значајно на годишњем нивоу смањи просечна концентрација суспендованих честица да би се смањио ризик за здравље и смањио број изгубљених година живота.Стање са загађеношћу ваздуха у Ваљеву је такво да су одавно испуњени услови да Влада Републике Србије прогласи област Ваљева као посебну агломерацију.

У овом документу, када је реч о Ваљеву, није идентификована Холдинг корпорација „Крушик“ као појединачно највећи извор загађења у Ваљеву. Не постоје објављене и поуздане информације о томе колике су емисије ове фабрике наменске индустрије и да ли ХК „Крушик“ предузима било какве мере да смањи емисије. Незванично се тврди да постројења за производњу енергије ове фабрике дневно сагори 50-70 тона сировог лигнита. Зашто се то питање не обраћује у овом документу?

Због тога предлажемо:

●             да се продужи рок за јавне консултације

●             због важности проблема аерозагађења везано за здравље људи потребно је да се образују радне групе на регионалном нивоу у којој би било и представника одрганизација цивилног друштва, новинара, привреде, посебно независних стручњака

●             да се припреми ex-post евалуација која се односи на учинка примене Програма заштите животне средине

●             да се Ваљево означи као посебна агломерација односно измени уредба која то регулише

●             да се ХК „Крушик“ означи-наведе и као доминантан, највећи појединачни извор загађења ваздуха у Ваљеву

Ваљево, 8.12.2021.

Савет за чист ваздух у Ваљеву

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian