Pitanja bez odgovora?

Budžet za narednu godinu je „realan“ „u skladu da potrebama“, „razvojni i socijalni“ bejahu uvodne reči gradonačelnika Valjeva, g. Gojkovića na nedavno održanoj javnoj raspravi o budžetu Grada Valjeva za narednu godinu. Đorđe Petković i ja smo u ime udruženja Lokalni odgovor učestovali. Na pitanja koja smo postavlili nismo dobili odgovor.

Realnost. Projekcije. Indikatori. Po Zakonu o zaštiti vazduha dopušteno je da prekoračenje graničnih  vrednosti suspendovanih PM10 čestica u vazduhu bude registrovano samo 35 dana u godini. Otkako se  prati kvalitet vazduha u Valjevu od strane državne Agencije za zaštitu životne sredine, Valjevski vazduh  je zagađen od 120 do 170 dana tokom godine.

Dijagram 1. Budžetska projekcija, realnost i granična vrednost. Broj dana godišnje sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti suspendovanih PM10 čestica 2018-2022, na dan javne rasprave o budžetu 10.11.2022. (Izvor: Ekstremna ekologija)

Međutim, projektanti valjevskog budžeta redovno upisuju cifru 100, bilo kao početnu vrednost, na  primer za ovu godinu. Ili kao projektovanu vrednost, koju treba dostići, za naredne godine. Očekivano  prekoračenje u 2022. godine je 100 dana. Projektovano prekoračenje graničnih vrednosti u 2023. i 2024.  godine je 90, da bi projekcija za 2025. bila 80 dana. Prema podacima koji su javno dostupni, vazduh u  Valjevu je već krajem oktobra 2022. prebacio cifru od 100 dana sa prekoračenjima granične vrednosti  suspendovanih čestica prašine. Realno je do kraja godine očekivati da će ukupno biti 120-150 dana prekoračenja. Gotovo četvorostruko više od dozvoljenog broja dana. I tako se ponavlja nekoliko godina  unazad. Jedno se piše u projekcijama, međutim realnost je sasvim drugačija. Pokazuje da je nemoguće  sići ispod zamišljene magične crte od 100 dana. A potpuno neizvodljivo doći blizu ili tek ispod  dozvoljenih i zakonom propisanih 35 dana. Planiranje nije realno, neće se ostvariti zadati ciljevi. Jer nije obavljeno na osnovu činjenica. Ni na osnovu zapovesti iz Zakona o zaštiti vazduha. 

Pitali smo zašto projektanti budžeta smanjuju godišnji iznos očekivane naplate „ekološke takse“ u  narednoj godini u odnosu na 2022? Interesovalo nas je i zašto se za 2023. godinu napušta trend rasta  programa 6. Zaštita životne sredine prema preporučenom udelu od 5% ukupnih rashoda budžeta? Primetilo je naše udruženje rast ovog programa, sve do projekcija za 2023. godinu. Ni na ta pitanja  nismo dobili odgovor. Šta tek reći na činjenicu da se godinama u programu namenjenom zaštiti životne  sredine nalaze projekti koji su pre svega komunalne delatnosti (izgradnja kanalizacione mreže,  subvencije Toplani)? Ili da se budžetski fond za zaštitu životne sredine sve slabije „puni“ i još slabije  „prazni“, to jest troši i realizuje.

Zasnovanost na potrebama. Ciljevi. Zakon o zaštiti vazduha kaže da lokalne vlasti moraju svesti  prisustvo suspendovanih PM10 čestica na ciljane, granične vrednosti, tj na maksimalno 40 µg/m3 godišnje, odnosno na maksimalno 35 dana godišnje sa prekoračenjem srednje dnevne koncentracije od  50 µg/m3. Isti taj zakon kaže da lokalne samouprave zbog toga moraju primenjivati konkretne mere  koje su sadržane u Planu kvaliteta vazduha koji, opet, mora odobriti Ministarstvo za zaštitu životne sredine. I sada, valjda, postaje razumljivo zašto ti ciljevi nikako da se nađu u budžetu već duže vreme.  Valjevo nikad nije imalo Plan kvaliteta vazduha. Odbornici su usvojili dokument sa takvim nazivom u  jesen 2016. godine ali on nikad nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine, niti je ikad  kao takav mogao biti primenjen u praksi. Prošle godine nadležni su ugovorili izradu novog plana sa  preduzećem Institut CIP ali do današnjeg dana plan nije usvojen. Čak, plan je u nacrtu i na javnom  uvidu koji traje do kraja novembra. Budući da priprema budžeta ide brže u odnosu na izradu i usvajanje  Plana kvaliteta vazduha, ostalo je i dalje otvoreno pitanje kako je budžet, kao operativni i izvršni  dokument, planirao ciljeve u oblasti kvaliteta vazduha, a da Plan kvaliteta nije ni blizu gotov? Ni na to  pitanje na javnoj raspravi o budžetu ne dobismo odgovor. 

Kako je Nacrt budžeta za 2023. rešio tu dilemu? U dokumentu nije navedeno na šta se izrađivač nacrta  poziva kada definiše meru od 90 i 80 dana za indikator prekoračenja graničinih vrednosti suspendovanih čestica u vazduhu u narednim godinama. Tek kada se posmatraju troškovi koji su predloženi u Nacrtu  budžeta koji bi po logici stvari trebalo da vode ka smanjenju zagađenja, vidi se koliko su paušalno i  nedređeno postavljene projekcije i koliko se troškovi koji su prikazani ne usmeravaju ka ciljevima koji  se zasnivaju na potrebama. I opet dolazimo na pitanje potreba. Potrebe javnih preduzeća i javnih  ustanova su zadovoljene, radnici će primati plate, nekakva delatnost će se obavljati (Toplana). Ali  vazduh neće biti čist. Opet ćemo imati mnogo više od 35 dana zagađenog vazduha u 2023. To dalje  znači da će i dalje ljudi prerano umirati zbog zagađenog vazduha, kako osnovano tvrde Svetska  zdravstvena organizacija, Evropska agencija za zaštitu životne sredine i Institut Batut. Preko 60 hiljada  građana Valjeva biće gotovo pola godine izloženo zagađenju. Najviše će postradati deca. Mučiće se sa  respiratornim oboljenima. Stanovništvo će sve više umirati od srca, pluća, raka, patiti sve više od  neuroloških oboljenja (moždani udar, alchajmerova bolest). Sve veći broj ljudi će kraće živeti,  razboljevaće se, trošiće novac na lečenje. Ljudi će se iseljavati iz Valjeva. Ljudi više neće hteti ovde da  dolaze, ni da žive ni da posluju. 

Šta je u Nacrtu budžeta predviđeno tim povodom? U programu 6. Zaštita životne sredine ne postoji ni  jedna mera, projekat ili trošak koji direktno vodi do smanjenja zagađenja. Tu su izrade planove,  monitoring, kanalizacija. Velikih projekata koji direktno utiču na veliki problem, nema pa nema. U  programu 17. Energetska efikasnost planiran je program podrške građanima za unapređenje energetske  efikasnosti ukupne vrednosti 51 miliona dinara, uključujući i natpolovično finansijsko učešće države.  Ali u programu nisu navedeni indikatori koji bi ukazivali na smanjenje zagađenja vazduha. Niti je  detaljno objašnjeno koje i kakve mere će biti sprovedene? Na javnoj raspravi gradonačelnik Gojković  je propustio da komentariše slab odziv građana na ovakav zov lokalnih vlasti. Iskustvo sa sporošću  administracije i sa neočekivanim rastom troškova, u potpunosti su demotivisali osiromašene ljude da u  ovome učestvuju. To se dalo naslutiti iz rezultata istraživanja koje je prikazano ispod.

Dijagram 2. Spremnost građana Valjeva da investiraju u energetsku efikasnost. (Izvor: Energetsko siromaštvo u Valjevu, RES Fondacija, 2020)

Upadljive su subvencije Javnom komunalnom preduzeću „Toplana“ koje su predviđene u dva  programа. Najpre u programu broj 6. Zaštita životne u iznosu od 31 milion dinara za priključenje  nekoliko objekata u Novom Naselju na gasnu kotlarnicu (Dom zdravlja, škola, Parohijski dom). I u programu 2. Komunalne delatnosti iznos od 40 miliona dinara za nabavku energenta, što ukupno iznosi 61 milion dinara pomoći ovom tržišno orijentisanom javnom preduzeću. Ni u jednom programu nisu  postavljeni ciljevi i indikatori koji bi objašnjavali kako će ovaj trošak doprineti smanjenju zagađenja  vazduha (npr. smanjenje emisija u vazduh u određenoj količini, povećanje broja korisnika usluga  Toplane u određenom procentu, itd) ili smanjenju energetskog siromaštva. 

Podaci iz Nacrtu Plana kvaliteta vazduha govore da je nakon višedecenijskog investiranja milionskih  suma iz donacija, kredita i subvencija lokalnih vlasti, Toplana uspela da stigne tek do 23% domaćinstava  u Valjevu. Po istraživanju koje je Toplana sprovela, većina ispitanika uopšte nisu zainteresovani da se  priključe na sistem daljinskog grejanja. Da su projektanti budžeta za 2023. godinu čitali šta stoji u  Nacrtu Plana kvaliteta vazduha promislili bi da li će investiranje u Toplanu doprineti smanjenju  zagađenja vazduha. Očigledno je da neće, kao ni što prethodnih godina nije moglo doprineti, uprkos  sili potrošenog novca. 

Razvojnost+socijalnost=povećanja kvaliteta života i druge bajke. Za potrebe ovog razmatranja  izjednačio bih kvalitet života u Valjevu sa dostupnošću javnih dobara svim građanima. Javna dobra su  nešto što pripada svima, na šta niko nema monopol. Javna dobra treba da budu na raspolaganju svakome  bez ozbira na njegov ili njen uzrast, opredeljenje, socijalni status ili lično svojstvo. Stvaranje i  obezbeđenje javnih dobara, javne dobrobiti je osnovna svrha postojanja lokalne samouprave. I opet se  dolazi do čistog vazduha koji predstavlja najočiglednije javno dobro. Istovremeno čist vazduh je i  osnovno pravo svakog čoveka. Niko ne može da živi bez vazduha. Ni bez čistog vazduha. Zašto gradonačelnik Gojković tvrdi da je budžet za 2023. godinu istovremeno i razvojni i socijalni? Šta za  njega to znači? Kada nema ni najmanje nade da će sa ovakvim planiranjem doći do značajnog smanjenja  zagađenja vazduha, ka ciljanim vrednostima zagađujućih materija uspostavljenim Zakonom o zaštiti  vazduha? 

Budžet je usklađivanje, manje potreba a više interesa. Istina je da pravo na zdravu životnu sredinu  potreba svakog čoveka u Valjevu. Ali u našem slučaju prevagnuo je interes nad potrebama. U  demokratskom društvu vlasti balansiraju između interesa, nastojeći da sačuvaju održivost društva i  miran razvoj. U društvima sa manjkom demokratije najmoćniji interes obezbeđuje za sebe najviše.  Najmoćniji interes po pravilu nije interes većine. Naprotiv. Zbog toga je važno da se građanke i građani  pokrenu i da jasno i glasno istaknu svoj interes i svoje potrebe. A to je pravo na čist vazduh! 

Vladimir Pantić

Projekat „Javni budžet-Moja stvar“ realizuje udruženje „Lokalni odgovor“ u okviru projekta “Lokalni poziv za EU: vladavina prava i kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezijei održivog razvoja lokalnih zajednica” koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Grupa 484 i Fondacija „Jelena Šantić“, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian