Proizvodnja solarne energije nije nedostižna

„Postavljanjem fotonaponskih solarnih panela, odnosno izgradnjom solarne elektrane na krovu vaše kuće i sticanjem statusa kupac-proizvođač (prozjumer), na brz i efikasan način proizvodite zelenu energiju i time smanjujete sopstvene troškove potrošnje struje, pomažete zaštiti životne sredine i očuvanju kvaliteta vazduha, što je pogotovo važno u Valjevu“, rekao je na info sesiji u Centru za kulturu Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Na skupu koji je organizovao Lokalni odgovor iz Valjeva sa ciljem informisanja sugrađana o svim aspektima proizvodnje električne energije preko solarnih panela, Šćekić je konstatovao da će cena struje nastaviti da raste, tako da će isplativost solarnih elektrana biti ubrzana.

„Za godišnju potrošnju od 7.200 kilovatčasova struje potrebna je solarna elektrana od 6 kilovata, što je sasvim pristojna snaga. Imajući u vidu da se računa da je cena uređaja za solarnu elektranu 1.200 evra po kilovatu instalisane snage, za elektranu snage 6 kilovata biće vam potrebno oko 7.200 evra. Pritom se do 50 odsto te vrednosti može dobiti kao subvencija Ministarstva rudarstva i energetike i lokalnih samouprava kroz Program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova. Neke banke nude i povoljne kredite za ovu namenu, sa delom nepovratnih sredstava. Solarne elektrane se vrlo brzo montiraju, licencirane firme to urade za dan-dva, pritom pripremaju i potrebnu dokumentaciju.“

Vladimir Pantić, Đorđe Petković i Vladan Šćekić

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Srbija je napravila korak ka energetskoj tranziciji. Usvajanjem ovih zakona prvi put je uveden institut „kupac-proizvođač“ koji, osim pravnih lica, omogućava i pojedinačnim domaćinstvima učešće na tržištu električne energije. Srbija u ovom pogledu kasni za zemljama Evropske unije, ali je za nešto više od godinu dana oko 1.200 domaćinstava i preko 400 preduzeća instaliralo solarne elektrane, tako da možemo reći da postoji interesovanje građana i privrede za status „kupac-proizvođač“.

Kupac-proizvođač električnu energiju proizvedenu iz svoje solarne elektrane koristi za sopstvenu potrošnju, a višak isporučuje u elektrodistributivni sistem Republike Srbije, uz mogućnost da te kilovate „povuče“ kada mu je proizvodnja solarne energije manja (u zimskom periodu, recimo). Svakako da postoji još dosta izazova u ovom procesu: sadašnji način obračuna nije povoljan za „kupce-proizvođače“ zbog čega je potrebno usaglasiti poresko zakonodavstvo jer Ministarstvo finansija obračunava PDV i akcize na ukupnu potrošnju, a ne samo na razliku između preuzete i potrošene količine električne energije. Takođe je preporuka civilnog sektora da se povećaju subvencije i pojednostave procedure za njihovo korišćenje.

Osim učešća u energetskoj tranziciji naše zemlje ka obnovljivim izvorima energije, smanjenjem proizvodnje struje iz fosilnih goriva utičemo na poboljšanje kvaliteta vazduha, ublažavanje klimatskih promena i zaštitu životne sredine. Ujedno je to i pomoć elektroenegretskom sistemu zemlje i državi, imajući u vidu veliku potražnju za energijom na svetskom tržištu.

Vladimir Pantić iz Lokalnog odgovora govorio je o participativnosti i transparentnosti lokalnih energetskih politika. Razgovor je vodio Đorđe Petković, predsednik udruženja Lokalni odgovor.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „Civilno društvo za energetsku tranziciju“,  koji se sprovodi uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu. Stavovi i mišljenja autora izneti na ovom događaju ne izražavaju neminovno stavove Ambasade, Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i za njih je isključivo odgovoran autor.

Obaveštenje:

Ministarstvo rudarstva i energetike je 13. juna 2023. godine otvorilo javnu raspravu o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije (INEKP) koji se odnosi na period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. Javna rasprava traje do 28. jula ove godine.

Kako bi se podstaklo i olakšalo učešće u ovom procesu Beogradska škola je pokrenula internet portal koji može pomoći zainteresovanima da se uključe u javnu raspravu slanjem predloga i komentara. Portalu se može pristupiti na adresi https://javniuvid.bos.rs/inekp/ 

Rok za slanje komentara je 28. jul do kraja dana. 

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian