Valjevo je u mogućnosti da koristi lokalno dostupne izvore energije, kao što su geotermalni izvori, biomasa i solarna energija, kako bi se priključilo na sistem daljinskog grejanja čime bi se smanjila upotreba fosilnih goriva, ali i zagađenje vazduha, jedan je od zaključaka održane prezentacije dokumenta „Energetska politika grada Valjeva“. Događaj je organizovalo udruženje građana „Lokalni odgovor“ iz Valjeva.
„Energetska politika grada Valjeva je okvirni strateški dokument koji treba da ponudi granice u kojima se kreće razvoj lokalne energetike, što se najviše odnosi na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, a povezano je sa smanjenjem zagađenja vazduha i očuvanjem životne sredine“, rekao je konsultant Slobodan Jerotić na prezentaciji dokumenta „Energetska politika grada Valjeva“.
“Ideja je da se što više objekata priključi na daljinsko grejanje, da se ugase individualna ložišta koliko god je moguće, kako bismo imali tehnički, finansijski i ekološki održiv sistem”, smatra Jerotić. Po njegovom mišljenju, inicijativom za besplatno priključenje dobijaju svi – građani priključak, Toplana veći broj korisnika i održivije poslovanje, Grad efikasnije poslovanje svog javnog preduzeća i bolje ekološko stanje. Jerotić smatra da bi to dovelo i do pokretanja projekata poput utopljavanja zgrada, kombinovanih načina grejanja u kombinaciji sa toplotnim pumpama ili fotonaponskim panelima, što dovodi do jeftinije toplotne energije i angažovanje lokalne privrede. Jerotić je istakao da je dobro što Toplana umesto mazuta koristi komprimovani gas i što će prirodni gas doći do Valjeva, ali to je i dalje fosilno gorivo koje emituje sekundarne polutante, odnosno PM čestice.
„Zbog toga je neophodno je obezbediti subvencije i povoljne dugoročne kredite za prelazak domaćinstava na ekološki prihvatljivije vidove grejanja, recimo osnovati Budžetski fond za prelazak na obnovljive izvore energije. Građanima će računi biti manji i iz te uštede moći će da finansiraju otplatu kredita. Takođe je jako bitna termoizolacija objekata kojom se značajno smanjuje potrošnja energije“ zaključio je predstavljanje dokumenta Slobodan Jerotić.
Energetski menadžer Grada Valjeva Zoran Vasić predočio je da je Grad usvojio Izveštaj o riziku i ranjivosti na klimatske promene i Izveštaj o osnovnom inventaru gasova sa efektom staklene bašte, a u pripremi su: Program i Plan energetske efikasnosti grada Valjeva 2023-2025. godina i (Akcioni plan za održivu energiju i klimu grada Valjeva (SECAP). Kada je u pitanju stanje energetike grada Valjeva, podaci o načinu grejanja Valjevaca su zabrinjavajući:
„Prema raspoloživim podacima od 37.334 domaćinstava na daljinsko grejanje je priključeno samo 4.659 ili 12,48 posto. Sopstveno etažno grejanje ima skoro 31 posto domaćinstava i kao gorivo pretežno koriste drvo i ugalj. Individualna domaćinstva bez etažnog grejanja takođe najviše koriste ogrevno drvo, zatim električnu energiju pa ugalj, a interesantan je podatak da se skoro 60 odsto stanova u zgradama greje na drvo. Postojeće stanje odlikuje velika i neracionalna potrošnja energije, starost i tehnološka zastarelost većine proizvodnih kapaciteta, smanjena pouzdanost i efikasnost njihovog rada, nedovoljna zaštita životne sredine i nepostojanje realnih cena i pariteta energije“.
Sa druge strane, Vasić navodi da potencijali sunčevog zračenja, biomase i hidrotermalne energije (za koju su rađena istraživanja) pokazuju da bi Grad Valjevo iz obnovljivih izvora energije godišnje mogao da proizvede i preda u elektroenergetsku mrežu gotovo 260 GWh (gigavat časova).
Dokument „Energetska politika grada Valjeva“ kao pokazatelje uspešnosti predviđa da lokalna samouprava u periodu 2023-2025. godine usvoji programe i akcione planove energetske efikasnosti i za ublažavanje energetskog siromaštva, ali i konkretne mere, poput upotrebe obnovljive energije u sistemu daljinskog grejanja, izgradnju fotonaponske centrale bar na jednoj zgradi do 2023. godine, rekonstrukciju grejnih instalacija, a do 2030. godine i proizvodnju više od 50 odsto energije iz obnovljivih izvora, kao i energetske razrede i energetske pasoše za zgrade itd. U dokumentu se predlaže i formiranje Zelenog saveta, koji bi činili predstavnici javnog, civilnog i privatnog sektora, a koji bi doprineo ubrzanju aktivnosti.
Programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura konstatovao je da na osnovu procene potrebnih investicija u sisteme grejanja u Valjevu koje bi dovele do smanjenja koncentracije zagađujućih materija do zakonski propisanog nivoa, veliki zadatak je pred Valjevom i tu nije dovoljan jedan energetski menadžer da isporuči sve projekte. „Trebalo bi da utičemo i na investicione odluke domaćinstava, jedan od načina je sufinansiranje koje već postoji kroz neke projekte, ali vidimo da je relativno složeno i ne pogađa sve slojeve. To znači da mora postojati poseban mehanizam za socijalno osetljive građane. Osim toga, upravnici stambenih zajednica mogu imati veliku ulogu u predlaganju rešenja za unapređenje energetske efikasnosti – da li će to biti toplotne pumpe ili solarni paneli, potrebna nam demokratizacija u energetici i bilo bio dobro da Grad oslušne i bude otvoren za nova rešenja“ zaključio je Macura.
Na događaju su učestvovali i predstavnici JKP Toplana Valjevo, upravnici stambenih zajednica, novinari, predstavnici nevladinog sektora, Valjevskog udruženja potrošača i drugi građani.
Dokument koji predstavlja sažetak buduće lokalne energetske politike sa preporukama (policy brief) je pripremljen u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju: Uključi se!“, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i zaštitu životne sredine (RERI), sa ciljem podsticaja učešća javnosti u procesu usvajanja Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije (INEKP). Projekat podržava Britanska ambasada u Srbiji.
Serbian